"EU ima alternativu, ali je ipak najbolja"

Драги Деда Мразе, Ја ти пишем ово писмо по други пут. Прошле године си ме слагао, јер сам тражио бициклу и нисам добио, а тата ми каже да си ти крив. Ја сам питао тату зашто си ти крив, а он је само опсовао нешто ружно и пљунуо. Љут сам на тату, јер је Деда Мраз најбољи на свету и никад не лаже.Зато ти поново пишем још овај пут и питам, да ли можеш да ми пошаљеш бициклу за поклон, јер мама и тата не могу да ми купе. Добар сам ђак и никад не псујем, увек кажем добар дан комшиници из куће поред наше иако нам баца кесе са ђубрем преко ограде. Бака то чисти и она псује али не тебе, него комшиницу. Пуно те воли и нада се поклону Јоца из трећег три.

Опсссс!? еU има алтернативу? Сада када је већ савим извесно да нас неће увући у еUрпску унију овај нам избацује нову паролу? Још ће нам објаснити да нећемо бити увучени јер тако наша драга Владанка жели. Још само да нас убеде да су уништене србске фирме уствари веома успешне фирме. ИМБЕЦИЛИ!

1 Deo: Važno je obratiti pažnju na članove komisije koja je odobrila tenderske rezultate. U njoj su bili: predsednik Dragoslav Šumarac, članovi: Despot Stojanović, Milorad Jovanović, Sreten Obradović i aktuelni premijer Srbije Mirko Cvetković. Kasnije se Cvetković u medijima hvalio kako je privatizacija cementare Novi Popovac lična karta Srbije. A evo kako izgleda ta lična karta.

2 Deo: Pored cene od 52,5 miliona dolara kupac je trebalo da plati i socijalni program za otpuštanje oko 1.500 radnika, modernizaciju fabrike i 40 miliona dolara nasleđenih dugova. Cena je u redu, čak i više nego skromna, socijalni program i modernizacija su neophodni, ali je problem nastao oko dugova. Normalno bi bilo da prodavac, u ovom slučaju Srbija, od prodajne cene isplati dugove nastale u vreme dok je bila vlasnik kompanije, makar zbog toga i podigla cenu. U ovom slučaju to nije učinjeno, jer se ispostavilo da je mnogo lakše pokrasti pare kombinacijom sa švajcarsko-nemačkim konglomeratom.

3 Deo: Komisija za privatizaciju, u kojoj je glavnu reč vodio Mirko Cvetković, još u to vreme na stalnoj vezi sa premijerom Zoranom Đinđićem, lako je ubedila švajcarskog kupca da preuzme cementaru, jer realno neće morati da plati 40 miliona dolara postojećih dugova.

4 Deo: Plan Mirka Cvetkovića i njegovih saradnika, da se potezom olovke desetine miliona dolara poklone Švajcarcima, a da se istovremeno uzmu milioni na ime provizije za dobro obavljen posao, na trenutak je izgledao nemogućim. Onda su se u krađu uključila novi izvođači radova.

5 Deo: Nemanja Kolesar, u to vreme predstavnik republičke vlade za odnose sa javnošću, u vreme privatizacije Novog Popovca bio je predsednik upravnog odbora cementare i po rečima direktora Križana osoba koja je faktički donosila sve odluke. Moguće da Kolesar nije sam odlučivao, jer je poznato da se i sam premijer Đinđić nekoliko puta interesovao za napredak prodaje Novog Popovca i čak urgirao da se cementara proda Švajcarcima, ali je svakako bio čovek koji se u cementari za sve pitao.

6 Deo: Kolesar je u zgradi vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu imao kabinet od neverovatnih 300 kvadratnih metara, koji je delio sa Zoranom Janjuševićem, tadašnjim savetnikom premijera za bezbednost i osobom preko koje će u konačnoj fazi i da se odvije velika pljačka srpskog budžeta. Prema zapisnicima, Janjušević je, iako nije bio član, učestvovao na dva sastanka upravnog odbora cementare. Po sopstvenom priznanju u kasnijoj istrazi, on je bio i specijalni poverenik Demokratske stranke za Pomoravlje, te tako i za Novi Popovac.

7 Deo: Konačno, zamenik javnog tužioca Nataša Krivokapić Čitaković i istražni sudija Raša Janković obustavljaju istragu. Ono što je započeo Mirko Cvetković kao član Agencije za privatizaciju završio je, međutim, njegov stranački kolega Dušan Petrović, ovoga puta na funkciji ministra pravde Srbije, koji je u dogovoru sa predsednikom Borisom Tadićem naredio da se povuče optužnica protiv Janjuševića, Kolesara, Križana i Jakovljevića. Vrhu Demokratske stranke nije odgovaralo da javnost kroz sprovođenje postupka koji bi morao da obuhvati i predstavnike BAB-a i Holcima sazna kako je srpski budžet pokraden za preko 20.000.000 dolara, i to za proviziju od svega četiri miliona dolara.